O VINU


Od prastarih, mitoloških vremena, moć vina da uzvisi čoveka, da mu podari vedrinu i dar govora činili su ga u očima ljudi pićem bogova. Ljudi su voleli da zavire u svet božanskih pica, pa je vino često otvaralo put do ženskih srca, ali uz božansku kapljicu su objavljivani i ratovi i sklapana primirja. Vinom se proslavljaju rođenja, obeležavaju uspesi, ali ono nije samo piće radosti, jer se njime ispraća i na poslednji počinak.

Koreni proizvodnje vina najverovatnije potiču iz Persije. Egipćani, Feničani, Grci i Rimljani su voleli jaka, puna vina, sa velikim sadržajem alkohola, koja su morali da razblažuju vodom. U Bibliji se vino spominje 521 put. Dionis u Grčkoj i Bahus u Rimu su bili bogovi vina.

Vino je bilo i ostalo cenjeno piće mnogih civilizacija. Ono predstavlja najkultivisanije sredstvo za uživanje i svojevrsni kulturni i civilizacijski izazov.

Moglo bi se reći da sve prolazi, samo dobro vino ostaje. Jedan Francuz je rekao: “Sve mode prolaze samo vino ostaje”. Nesumnjivo, vino predstavlja najcivilizovanije i najkultivisanije sredstvo za uživanje i svojevrsni kulturni i civilizacijski izazov.

Istinska vinska kultura se kao, uostalom, i svaka druga, stiče vremenom i podrazumeva, uglavnom, izvesna znanja o vinovoj lozi, o njenoj pojavi na zemlji i na našim prostorima, poznavanje osnove proizvodnje pojedinih tipova vina, načina čuvanja vina, podele vina po kvalitetu, serviranje vina, čitanje etikete, poznavanje temperature vina, poznavanje čaša za vino, slaganja vina i hrane, kao i znanja vezana za vino i estetiku, vino i umetnost, vino i zdravlje, a posebno poznavanje samog rituala za stolom. U opštu kulturu jednog čoveka, pa i naroda, spada i poznavanje pića, koja treba u određenim prilikama služiti odnosno piti. Ako se to odnosi na serviranje i služenje vina, onda postoji i poseban izraz – “vinska kultura”. Ona zapravo podrazumeva negovanu, usavršenu, odnosno, civilizovanu (umerenu) potrošnju ovog pića. Vinska kultura se ne meri količinama ispijenog vina, već predstavlja usvajanje određenih znanja i postupaka iz oblasti vinogradarstva, vinarstva i ugostiteljstva. Tu spada i vokabular za opisivanje senzornih karakteristika vina i poznavanje uloge vina u savremenom poslovnom svetu.

Posebno je značajno informisanje javnosti o pozitivnim efektima konzumiranja umerenih količina vina po zdravlje, o značaju vina kao svojevrsnog oplemenjivača gastronomskog doživljaja i sveukupnog raspoloženja za stolom. Vinska kultura je u zemljama sa dugom vinogradarsko - vinarskom tradicijom na zavidnom nivou. Međutim, kod nas se vinskoj kulturi, dugo vremena, malo poklanjala pažnja. No, danas, zahvaljujući sve bogatijoj vinskoj karti srpskih vina, Srbija se može predstaviti kao zemlja grožđa i dobrih vina. Zato je neophodno da (prvenstveno ugostitelji) upoznaju naša vina, njihove osnovne karakteristike, da poznaju pravila u pogledu služenja tih vina i da ih znaju ponuditi gostu. Za razvoj bilo koje značajnije turističke destinacije, poznavanje vinske kulture je od velikog značaja za turističku privredu kao i za bolji užitak svakog domaćeg ili inostranog potrošača vina.

Na žalost, u našoj zemlji malo se vodi računa o širenju vinske kulture, kao delu opšte kulture jednog naroda. Širenje vinske kulture veoma je značajno za civilizovano i produhovljeno uživanje u vinu. U cilju širenja vinske kulture posebno se razmatraju način čuvanja i serviranja vina, slaganje vina i hrane i zdravstveni aspekt vina.

NEKA NAŠE GROŽĐE, NAŠ ENTUZIJAZAM I NAŠE VINO BUDU SAMO JEDAN MALI DEO POKRETAČKE SNAGE KOJA ĆE MENJATI VINSKU SRBIJU NA BOLJE!!!